Take a photo of a barcode or cover
3.8 AVERAGE
3.8 AVERAGE
I was unsure how to rate this book. I loved about half of the stories, was bored to death of a quarter, and thought the other quarter was solid. At times he drones on in a very "old, white male" way but he has some seriously thought-provoking arguments on religion and what it means to be human.
funny
informative
lighthearted
reflective
slow-paced
Plot or Character Driven:
A mix
Cute, Clever. But really a history of religion. Great for people who like short stories
Ako postoji nešto slično Saramagovoj satiri u Jevanđelju po Isusu, to bi bila Istorija sveta u 10 i po poglavlja. Ovo je knjiga upravo satkana od tog zanimljivog broja koji deli perspektive od Nojeve barke, preko najglavnijih stvari koje znamo u istoriji, do današnjeg dana. Samo što Barns koristi prefinjenu satiru, koja možda ne šamara čitaoca onako dostojanstveno kako bi to Saramago uradio, ali vrlo vešto preispituje i podsmeva se činjenici da se istorija ponavlja.
Najupečatljivije zapažanje odavde jeste da katastrofa stvara umetnost, i to preispitivanje da li je to istinska svrha stvaralaštva-da eksploziju nuklearne elektrane pretvori u film za sto godina, da snimi upečatljive scene nakon ubistva predsednika ili pretoči neku drugu tragediju u roman.
Barns nas nagna da mislimo svojom glavom i satirično prelistava sva vrhunska dešavanja kroz istoriju. Od Nojeve barke pa do holokausta. Od momenta kada ljudi nisu znali ni za struju do tehnologije koja je donela velike nesreće.
Povešće vas znatiželja kako ove sitne i velike stvari koje učimo u školi i znamo na pamet u svkaom trenutku, mogu da budu promenjivog karaktera i vrlo nestabilnog sadržaja.
Najviše sam uživala u odeljku koji se naziva Planina, jer je valjda moja slaba tačka svako pisanije o Kavkazu i arapskim predelima , pošto me hvata nostalgija za preminulim mudracem moje lične porodice, mog dede, što je bio, ne mogu reći svetski putnik, ali zidar koji je više putovao od bilo kod drugog zidara, i čije su priče počivale na biologiji Mrtvog mora, istoriji Narazareta i velelepne geografije Ararata. Neki su se pojmovi ovih nepristupačnih predela od pustinje ka snegu i visinama, uvukli u moje srce i oživljavaju kako ih koja knjiga spomene.Te sam dva puta propratila putovanje gospođice Logan i gospođice Fergason koje su krenule na putošestvije povedene pričom o Nojevoj barci koja je sada ostala negde visoko na planini.
Iishod tog putovanja nije ni malo ono što bi se od njega očekivalo.
U ovoj knjizi spoj onoga što inspiriše književna i umetnička dela, dešava se istovremeno dok ispijate satiru, i menjate pogled na najupečatljivije svedoke istorijskih dešavanja. Pa tako slika Splav Meduze dobija jedan novi sjaj i fokus koji je neverovatan.
Kao što mnogi znaju za Van Gogova dela, i ne pridaju preteranu pažnju istoriji tih dela osim ako ne čuju interesantnu priču koja ta dela oživljava, tako sam vrlo često videla Splav Meduze i doživljavala ga na sasvim drugi način u odnosu na vreme posle čitanja ove knjige. Percepcija se menja, i kako Barns kaže, svaki detalj je bitan , čak i onaj manje prijatan.
Pomenuću ponovo Saramaga i njegovo izazivanje vere i dovodjenje u pitanje apsirdnost religije, jer Barns to takođe uspeva da istka medju svoje redove ,pogotovo baveči se Nojem i zanimljivim posetiocem njegovog broda.
Posle ovakvih romana, čovek se uželi još ovakvih zanimljivih priča. I iako se poslednje poglavlje završava smelim snom, imam utisak da više ni naši životi nisu toliko preterano realni, i sa im realnost zaista, kao i u umetnosti, daje upravo tragičan sled okolnosti koje smo za života upamtili, a koji su, za neke večna patnja, dok za druge, neiscrpna inspiracija i vetar u leđa.
Najupečatljivije zapažanje odavde jeste da katastrofa stvara umetnost, i to preispitivanje da li je to istinska svrha stvaralaštva-da eksploziju nuklearne elektrane pretvori u film za sto godina, da snimi upečatljive scene nakon ubistva predsednika ili pretoči neku drugu tragediju u roman.
Barns nas nagna da mislimo svojom glavom i satirično prelistava sva vrhunska dešavanja kroz istoriju. Od Nojeve barke pa do holokausta. Od momenta kada ljudi nisu znali ni za struju do tehnologije koja je donela velike nesreće.
Povešće vas znatiželja kako ove sitne i velike stvari koje učimo u školi i znamo na pamet u svkaom trenutku, mogu da budu promenjivog karaktera i vrlo nestabilnog sadržaja.
Najviše sam uživala u odeljku koji se naziva Planina, jer je valjda moja slaba tačka svako pisanije o Kavkazu i arapskim predelima , pošto me hvata nostalgija za preminulim mudracem moje lične porodice, mog dede, što je bio, ne mogu reći svetski putnik, ali zidar koji je više putovao od bilo kod drugog zidara, i čije su priče počivale na biologiji Mrtvog mora, istoriji Narazareta i velelepne geografije Ararata. Neki su se pojmovi ovih nepristupačnih predela od pustinje ka snegu i visinama, uvukli u moje srce i oživljavaju kako ih koja knjiga spomene.Te sam dva puta propratila putovanje gospođice Logan i gospođice Fergason koje su krenule na putošestvije povedene pričom o Nojevoj barci koja je sada ostala negde visoko na planini.
Iishod tog putovanja nije ni malo ono što bi se od njega očekivalo.
U ovoj knjizi spoj onoga što inspiriše književna i umetnička dela, dešava se istovremeno dok ispijate satiru, i menjate pogled na najupečatljivije svedoke istorijskih dešavanja. Pa tako slika Splav Meduze dobija jedan novi sjaj i fokus koji je neverovatan.
Kao što mnogi znaju za Van Gogova dela, i ne pridaju preteranu pažnju istoriji tih dela osim ako ne čuju interesantnu priču koja ta dela oživljava, tako sam vrlo često videla Splav Meduze i doživljavala ga na sasvim drugi način u odnosu na vreme posle čitanja ove knjige. Percepcija se menja, i kako Barns kaže, svaki detalj je bitan , čak i onaj manje prijatan.
Pomenuću ponovo Saramaga i njegovo izazivanje vere i dovodjenje u pitanje apsirdnost religije, jer Barns to takođe uspeva da istka medju svoje redove ,pogotovo baveči se Nojem i zanimljivim posetiocem njegovog broda.
Posle ovakvih romana, čovek se uželi još ovakvih zanimljivih priča. I iako se poslednje poglavlje završava smelim snom, imam utisak da više ni naši životi nisu toliko preterano realni, i sa im realnost zaista, kao i u umetnosti, daje upravo tragičan sled okolnosti koje smo za života upamtili, a koji su, za neke večna patnja, dok za druge, neiscrpna inspiracija i vetar u leđa.
Ďalšia kniha v čitateľskom repertoári, ktorá mi potvrdila, že Julian Barnes je génius a jeden z najvtipnejších spisovateľov Veľkej Británie.
Ak by ste mali chuť na desať skvelých poviedok na témy zo svetových dejín a náboženstva a jednu takmer dokonalú esej o láske, neváhajte.
Moji obľúbenci:
The Stowaway
Shipwreck
Parenthesis
The Dream
Ak by ste mali chuť na desať skvelých poviedok na témy zo svetových dejín a náboženstva a jednu takmer dokonalú esej o láske, neváhajte.
Moji obľúbenci:
The Stowaway
Shipwreck
Parenthesis
The Dream
I haven't read this book in a long time, but about twenty years ago, it was my favorite. I gave it to a friend to read about ten years ago, and she hated it. I've been afraid to reread it ever since.
I fucking LOVE this book. I love his wit, I love the weirdness of the stories. I love how everything ties together. Barnes is such a fun writer. This was sheer joy to read.
Jak žijeme na Zemi, s čím se jako lidstvo potýkáme, na co navazujeme - to jsou témata, která kapitoly zpracovávají. Kvalita jednotlivých povídek je různorodá, některé na mě zapůsobily více a některé méně, jak už to tak bývá. Společně však na sebe v malých detailech a zmínkách navazují, takže se určitě nedá říct, že by se jednalo o nekonzistentní soubor povídek. Jazyk je typicky Barnesovský - postmoderní a hravý. I přesto bych však řekla, že téma "historie světa" některé knihy zpracovaly mnohem lépe a působivěji, například moje oblíbená kniha The Moon Tiger.
Oblíbené povídky: Shipwreck (zpracovává skvělým způsobem téma jednom obrazu), The Visitors a Parenthesis.
Oblíbené povídky: Shipwreck (zpracovává skvělým způsobem téma jednom obrazu), The Visitors a Parenthesis.
Иако не могу рећи да је лоше написано, овај постмодернистички начин грађења приче и различити постмодернистички трикови су ми нешто што је већ виђено.
Нисам инспирисан да напишем приказ за ову књигу... а ваљда и то говори о томе колико сам остао равнодушан.
Нисам инспирисан да напишем приказ за ову књигу... а ваљда и то говори о томе колико сам остао равнодушан.