Scan barcode
bole1709's review against another edition
1.0
Gospođu tužiteljku Karle Del Ponte, glavnog tužioca Haškog tribunala, sam uzeo da pročitam samo sa jednim ciljem: da čujem drugi ugao priče od onog sa kojim sam se susretao i da saznam nešto novo o unutrašnjem funkcionisanju Haškog tribunala od osobe koja je tamo bila glavna skoro 10 godina. Dobio sam kukanje, pravljenje žrtve od sebe, uprošćavanje situacija, mrvicu informacija o radu tribunala i sada imam više novih pitanja nego što sam dobio odgovora.
Razočaranje je na toliko nivoa, da ne znam ni kako od dnevnika čitanja da napravim jednu koherentnu celinu i predstavim knjigu.
-Očekivao sam dublji uvid u raspad zemlje osim onog došao Milošević i eto rata. Da ne grešim dušu, pomenula je i Tuđmana tu kao krivca, ali ništa dublje od toga. Eskalaciju na Kosovu je svela u 3 reda, osnovan OVK u ilegali, puškaranje policije i OVK, poginuo neki učitelj (ne spominje ni ime?), na sahrani mnogo ljudi uključujući i trojicu u uniformama OVK, izašli iz ilegale, kraj. Očigledno da je htela da izbegne pojašnjavanje raspada Jugoslavije, ali se baš nije potrudila.
-Očigledan animozitet prema Koštunici postoji od strane Del Ponte, toliki da čak piše da pošto Koštunica neće da izruči Miloševića, to znači, po Koštunici, da Milošević nije uradio ništa loše?!
-Htela je da digne optužnice protiv NATO zvaničnika, ali eto, ništa od toga. Htela je da proširi ovlašćenja suda da uključi i zločine koji su se desili na Kosovu nakon bombardovanja i ulaska UNMIK-a, ali eto, i od toga ništa. Čak i obećava Srbima sa Kosova da će to učiniti. Ta njena želja ostaje zatrpana u ovim stranicama bez daljnjeg objašnjenja zašto nije došlo do toga i gde je zapelo.
-Ramuš Haradinaj je sve navodno uradio. Na dve strane se reč navodno čak 38 puta navodi (neću više, obećavam). Toliko do toga da su žrtve kod Radonjićkog jezera, njih 42, navodne. Navodno ubijen metkom u glavu, navodno smrskana lobanja itd.
-To [pretnje svedocima] nije delovalo nimalo zastrašujuće u zemlji u kojoj su Srbi nekada Albance proizvoljno zatvarali mesecima i u kojoj se svedoci u krivičnim postupcima ubijaju. Ova rečenica, ovako izvučena iz konteksta, nije problematična. Dve strane pre i posle nje se piše o tome kako su Albanci u strahu da svedoče protiv vođa OVK, kako ih zastrašuju i ubijaju (Vikipedija navodi čak 11 ubistava u vezi sa ovim svedočenjima). U takvom kontekstu, ova rečenica je veoma neodgovarajuća. Apsolutno ne vidim kako bi jedno moglo da opravda drugo. Pa sama Del Ponte piše da je žena koja je radila za Haradinajevu odbranu, bila venčana žena čoveka koji je imao pristup zaštićenim svedocima tužilaštva protiv tog istog Haradinaja. O čemu dalje pričati...
-Na kraju knjige se, doslovno na silu, ubacuju Majke Srebrenice, bez ikakvog konteksta i poveznice. Čisto da se kaže kako su jadne, siromašne, ruku punih žuljeva i da žele samo pravdu. Prethodno pomenuti Srbi sa Kosova, kojima je obećala proširenje ovlašćenja suda, za njih ništa nije rečeno. Valjda oni nisu hteli pravdu za svoje žrtve, ne znam. Dobro, možda sam ja ovde previše osetljiv.
Del Ponte od sebe pravi žrtvu, kad joj Majke Srebrenice kažu da je ispala naivna, jadna Karla što je saslušala obećanja srpskih zvaničnika o hapšenju Mladića koja se nisu obistinila, pa je još i Majke Srebrenice vređaju.
-Mnogo bolje ime knjige bi bilo, recimo, Natezanje, pošto 10/13 poglavlja se tako zove. Ili čak i bolje, Ja mnogo volim svoju Luj Viton torbicu. Njenim rečima, Tu je i problem plate [dok bude radila kao tužiteljka] - htela sam sebi da priuštim mogućnost da ponekad kupim torbicu Luj Viton, jer sam znala da ću i dalje da ih kupujem. Kad god izlazi sa nekog sastanka besna, Del Ponte ne izleće iz prostorije, lupa vratima i slično, već uzima svoju Luj Viton torbicu i odlazi. I tako sigurno 5, 6 puta u knjizi.
Šteta što je knjiga objavljena 2007. godine, pošto je 2008. došlo do hapšenja Karadžića, a 2011. Mladića, glavnog cilja koji Del Ponte nije ispunila i koji se provlači kroz celu knjigu.
Hvala svima koji su pročitali ovaj moj rant do kraja, hvala što ste slušali moj Ted talk.
Razočaranje je na toliko nivoa, da ne znam ni kako od dnevnika čitanja da napravim jednu koherentnu celinu i predstavim knjigu.
-Očekivao sam dublji uvid u raspad zemlje osim onog došao Milošević i eto rata. Da ne grešim dušu, pomenula je i Tuđmana tu kao krivca, ali ništa dublje od toga. Eskalaciju na Kosovu je svela u 3 reda, osnovan OVK u ilegali, puškaranje policije i OVK, poginuo neki učitelj (ne spominje ni ime?), na sahrani mnogo ljudi uključujući i trojicu u uniformama OVK, izašli iz ilegale, kraj. Očigledno da je htela da izbegne pojašnjavanje raspada Jugoslavije, ali se baš nije potrudila.
-Očigledan animozitet prema Koštunici postoji od strane Del Ponte, toliki da čak piše da pošto Koštunica neće da izruči Miloševića, to znači, po Koštunici, da Milošević nije uradio ništa loše?!
-Htela je da digne optužnice protiv NATO zvaničnika, ali eto, ništa od toga. Htela je da proširi ovlašćenja suda da uključi i zločine koji su se desili na Kosovu nakon bombardovanja i ulaska UNMIK-a, ali eto, i od toga ništa. Čak i obećava Srbima sa Kosova da će to učiniti. Ta njena želja ostaje zatrpana u ovim stranicama bez daljnjeg objašnjenja zašto nije došlo do toga i gde je zapelo.
-Ramuš Haradinaj je sve navodno uradio. Na dve strane se reč navodno čak 38 puta navodi (neću više, obećavam). Toliko do toga da su žrtve kod Radonjićkog jezera, njih 42, navodne. Navodno ubijen metkom u glavu, navodno smrskana lobanja itd.
-To [pretnje svedocima] nije delovalo nimalo zastrašujuće u zemlji u kojoj su Srbi nekada Albance proizvoljno zatvarali mesecima i u kojoj se svedoci u krivičnim postupcima ubijaju. Ova rečenica, ovako izvučena iz konteksta, nije problematična. Dve strane pre i posle nje se piše o tome kako su Albanci u strahu da svedoče protiv vođa OVK, kako ih zastrašuju i ubijaju (Vikipedija navodi čak 11 ubistava u vezi sa ovim svedočenjima). U takvom kontekstu, ova rečenica je veoma neodgovarajuća. Apsolutno ne vidim kako bi jedno moglo da opravda drugo. Pa sama Del Ponte piše da je žena koja je radila za Haradinajevu odbranu, bila venčana žena čoveka koji je imao pristup zaštićenim svedocima tužilaštva protiv tog istog Haradinaja. O čemu dalje pričati...
-Na kraju knjige se, doslovno na silu, ubacuju Majke Srebrenice, bez ikakvog konteksta i poveznice. Čisto da se kaže kako su jadne, siromašne, ruku punih žuljeva i da žele samo pravdu. Prethodno pomenuti Srbi sa Kosova, kojima je obećala proširenje ovlašćenja suda, za njih ništa nije rečeno. Valjda oni nisu hteli pravdu za svoje žrtve, ne znam. Dobro, možda sam ja ovde previše osetljiv.
Del Ponte od sebe pravi žrtvu, kad joj Majke Srebrenice kažu da je ispala naivna, jadna Karla što je saslušala obećanja srpskih zvaničnika o hapšenju Mladića koja se nisu obistinila, pa je još i Majke Srebrenice vređaju.
-Mnogo bolje ime knjige bi bilo, recimo, Natezanje, pošto 10/13 poglavlja se tako zove. Ili čak i bolje, Ja mnogo volim svoju Luj Viton torbicu. Njenim rečima, Tu je i problem plate [dok bude radila kao tužiteljka] - htela sam sebi da priuštim mogućnost da ponekad kupim torbicu Luj Viton, jer sam znala da ću i dalje da ih kupujem. Kad god izlazi sa nekog sastanka besna, Del Ponte ne izleće iz prostorije, lupa vratima i slično, već uzima svoju Luj Viton torbicu i odlazi. I tako sigurno 5, 6 puta u knjizi.
Šteta što je knjiga objavljena 2007. godine, pošto je 2008. došlo do hapšenja Karadžića, a 2011. Mladića, glavnog cilja koji Del Ponte nije ispunila i koji se provlači kroz celu knjigu.
Hvala svima koji su pročitali ovaj moj rant do kraja, hvala što ste slušali moj Ted talk.
More...