Scan barcode
A review by aleksandraborenovic
Jedna Svanova ljubav by Marcel Proust
5.0
Љубав и музика (успут и неке друге врсте уметности) овде су нераздвојне, две близнакиње и пријатељице, два главна јунака овог романа. Пруст је настајање једног музичког дела повезао са заљубљивањем, и можда је то раније неком другом такође пало на памет, али свакако нико никада није описао ту замисао тако величанствено као овај писац.
Ко је овде грешан, а ко добар, није толико важно, јер је књига више ,,о љубави" него ,,љубавна", и то о љубави која није грандиозна, једна у милион, права, посебна и вечна. Она је крајње једноставна, устаљених етапа и пролазна. Дакле, онаква какву ју је скоро свака особа на овој планети доживела. Да смо савршени или макар бољи него што јесмо, можда би било више бајковитих романси, али у овом Паризу не постоји Дизниленд, иако сваки његов салон шљашти од раскоши и богатства. Оно што не сија јесу сви ликови који се безбрижно и опуштено шећкају по тим великим кућама и још већим дворчевима. Њима не помаже ни добар укус за музику и сликарство, као ни много других знања из различитих области, кад им је душа осакаћена.
У ових 250 страна доказано је да време све лечи и да кроз године све прође, ма како ружно или лепо то нешто било. Ни ми нисмо нешто што смо били јуче, а сутра ко зна шта доноси. Наше је да учимо на грешкама, али и живимо, живимо пуним плућима као да реч ,,бол" никад није била у нашем видокругу. Једино у сну стара осећања нас вијају и подсећају да смо само људи од крви и меса, некад јаки, некад слаби.
Ко је овде грешан, а ко добар, није толико важно, јер је књига више ,,о љубави" него ,,љубавна", и то о љубави која није грандиозна, једна у милион, права, посебна и вечна. Она је крајње једноставна, устаљених етапа и пролазна. Дакле, онаква какву ју је скоро свака особа на овој планети доживела. Да смо савршени или макар бољи него што јесмо, можда би било више бајковитих романси, али у овом Паризу не постоји Дизниленд, иако сваки његов салон шљашти од раскоши и богатства. Оно што не сија јесу сви ликови који се безбрижно и опуштено шећкају по тим великим кућама и још већим дворчевима. Њима не помаже ни добар укус за музику и сликарство, као ни много других знања из различитих области, кад им је душа осакаћена.
У ових 250 страна доказано је да време све лечи и да кроз године све прође, ма како ружно или лепо то нешто било. Ни ми нисмо нешто што смо били јуче, а сутра ко зна шта доноси. Наше је да учимо на грешкама, али и живимо, живимо пуним плућима као да реч ,,бол" никад није била у нашем видокругу. Једино у сну стара осећања нас вијају и подсећају да смо само људи од крви и меса, некад јаки, некад слаби.