Take a photo of a barcode or cover
ljutavidra 's review for:
The Portrait of a Lady
by Henry James
Izborila sam se sa Henrijem na "mišiće"; prva trećina je bila lepršava, zabavna, a druge dve trećine su se vukle i više mi se smučila i naša junakinja Izabel i svi njeni prosci.
Možda bi mi se ovo više dopalo da sam čitala u originalu (Edvard Rozije se sam od sebe na nekoliko mesta preimenovao u Edmonda), ali bojala sam se da će to biti preveliki zalogaj.
Bilo je dragulja tu i tamo, poput:
"Grofici Đemini često je bilo dosadno - umirala je od dosade, kako je sama govorila. Ali umrla nije i hrabro se nosila sa svojom sudbinom (...)"
i
"Dolazio je i ser Metju Houp, ali Ralfu je ovaj čuveni lekar dosadio i rekao je majci da mu napiše da je već umro, pa da njegova lekarska pomoć nije više potrebna. Gospođa Tačet mu je, međutim, prosto stavila do znanja da ga njen sin ne podnosi i da ne treba da dolazi."
Koliko bi bilo zabavnije da je cela knjiga bila u ovom tonu - nažalost, Izabel i dalje nisam upoznala i posle 700+ stranica. Do čega je njoj uopšte stalo na kraju? I ovaj otvoreni kraj me nije zadovoljio jer nemam predstavu šta bi ona sama uradila. Stekla sam utisak da Džejms baš i nije pronikao u žensku "suštinu"; bolje je prikazao sve ženske sporedne likove, koji su klizili ka stereotipima ali možda je to njegov najveći domet? Sledeća na redu mi je njegova "Krila golubice", nadam se da će to ići bolje (čitajte: nadam se da je prevod prihvatljiviji.)
Možda bi mi se ovo više dopalo da sam čitala u originalu (Edvard Rozije se sam od sebe na nekoliko mesta preimenovao u Edmonda), ali bojala sam se da će to biti preveliki zalogaj.
Bilo je dragulja tu i tamo, poput:
"Grofici Đemini često je bilo dosadno - umirala je od dosade, kako je sama govorila. Ali umrla nije i hrabro se nosila sa svojom sudbinom (...)"
i
"Dolazio je i ser Metju Houp, ali Ralfu je ovaj čuveni lekar dosadio i rekao je majci da mu napiše da je već umro, pa da njegova lekarska pomoć nije više potrebna. Gospođa Tačet mu je, međutim, prosto stavila do znanja da ga njen sin ne podnosi i da ne treba da dolazi."
Koliko bi bilo zabavnije da je cela knjiga bila u ovom tonu - nažalost, Izabel i dalje nisam upoznala i posle 700+ stranica. Do čega je njoj uopšte stalo na kraju? I ovaj otvoreni kraj me nije zadovoljio jer nemam predstavu šta bi ona sama uradila. Stekla sam utisak da Džejms baš i nije pronikao u žensku "suštinu"; bolje je prikazao sve ženske sporedne likove, koji su klizili ka stereotipima ali možda je to njegov najveći domet? Sledeća na redu mi je njegova "Krila golubice", nadam se da će to ići bolje (čitajte: nadam se da je prevod prihvatljiviji.)