Take a photo of a barcode or cover
pavram 's review for:
The Subtle Knife
by Philip Pullman
Prvo – mislim da sam bio previše strog prema prvom delu, na šta nije pomogao, pretpostavljam, prilično problematičan prevod. Elem, dok sam Svetla čitao u Laguninom prevodu, drugi deo Pulmanovog serijala čitao sam u originalu (tačnije, slušao u savršenoj full cast izvedbi, sa sve Pulmanom kao naratorom). I kakvu je razliku to napravilo! Ali tu leži jadac: da li je prosto drugi deo onda po svemu superioran ili mnogo toga leži i u prevodu koji ne uspeva adekvatno da dočara taj izrazito engleski duh u srži same narative? Ako je sudeći po mom simultanom iskustvu sa Robin Hob, koju sam bio spreman da batalim posle 150str našeg izdanja pre nego što sam prešao na original koji je obrnuo utisak naglavačke, biće da je prevod makar delimično odgovoran za moju snobovsku netrpeljivost, a svakako nije pomoglo ni moje neshvatanje da je knjiga suštinski namenjena za dečiju publiku i da neke stvari zato moraju biti šljusnute u lice, koliko god to ponekad iritantno bilo.
Elem, drugi deo mi je savršeno legao. Vil je simpatično momče, Lajra je mali divni probisvet (nešto što mi je čitanje u originalu razdanilo) i ne postoji rival ovom romanu kada je u pitanju ritam. Pulman maltene frantično prebacuje ping pong lopticu iz jedne perspektive u drugu, ne troši nijednu jedinu scenu i stranu, tačno onoliko brzo da srce stalno kuca a kontekst ne postane klizav i previše intenzivan. Mitologija je odlična (iako će prirodnjaci morati malo da začkilje), akcija dinamična, a kraj srceparajuć. Jedino što stvarno ne kontam (još) zašto se tačno ovaj roman tretira kao proponent ateizma, no aj sad, neću previše srat. Divna avantura čijeg se trećeg dela plašim, ali iz onog pozitivnog straha, jer ne želim da se završi.
5-
Elem, drugi deo mi je savršeno legao. Vil je simpatično momče, Lajra je mali divni probisvet (nešto što mi je čitanje u originalu razdanilo) i ne postoji rival ovom romanu kada je u pitanju ritam. Pulman maltene frantično prebacuje ping pong lopticu iz jedne perspektive u drugu, ne troši nijednu jedinu scenu i stranu, tačno onoliko brzo da srce stalno kuca a kontekst ne postane klizav i previše intenzivan. Mitologija je odlična (iako će prirodnjaci morati malo da začkilje), akcija dinamična, a kraj srceparajuć. Jedino što stvarno ne kontam (još) zašto se tačno ovaj roman tretira kao proponent ateizma, no aj sad, neću previše srat. Divna avantura čijeg se trećeg dela plašim, ali iz onog pozitivnog straha, jer ne želim da se završi.
5-