Take a photo of a barcode or cover
ratko_radeta 's review for:
Notre-Dame du Nil
by Scholastique Mukasonga
Схоластик Мукасонга списатељица је из Руанде, која је због етничких тензија пребегла 1992. године у Француску, где и сада живи. Тема ове њене књиге јесте нетрпељивост између народа Хуту и Тутси, која је резултирала геноцидом првих над другима 1994. године, приказана кроз изоловани микрокосмос једне девојачке школе.
Наиме, “Notre-Dame du Nil” (то јест „Богородица од Нила“) је школа за девојчице, која се налази у брдима Руанде, одвојена од града и у овој елитној школи, у којој предају и белци из Европе, образује се „будућа женска елита“ земље – ученице су „помешане“, али ипак их је већина Хуту, док за Тутси постоји тачно одређени број који може да похађа школу. Радња је смештена у године непосредно по стицању независности Руанде (отприлике крај шездесетих/почетак седамдесетих година ХХ века). Девојчице на први поглед функционишу сасвим уобичајено за тинејџерски период, али како време одмиче, продубиће се нетрпељивост, која ће прерасти и у отворено непријатељство и мржњу према Тутси девојчицама, све до стрепње за физички опстанак. У позадини се одвијају и неки „већи“ догађаји, али то је тек одјек, цртица и за нас који о тим догађајима не знамо ништа, није много информативно. Ликови девојчица и њихових наставника нису значајније продубљени, већ више функционишу као типови које је Мукасонга желела да нам представи. Провукла је и поједине магичне елементе, као и елементе из руандског фолклора, па и са те стране књига може бити занимљива.
На крају, иако ми је углавном било занимљиво, недостајао ми је контекст, шира слика друштвених превирања, тако да и даље нисам докучио шта је то узрок толике мржње (осим колонијалне окупације). А можда за одговор на то питање ипак треба наћи неку публицистичку или историјску књигу...
Наиме, “Notre-Dame du Nil” (то јест „Богородица од Нила“) је школа за девојчице, која се налази у брдима Руанде, одвојена од града и у овој елитној школи, у којој предају и белци из Европе, образује се „будућа женска елита“ земље – ученице су „помешане“, али ипак их је већина Хуту, док за Тутси постоји тачно одређени број који може да похађа школу. Радња је смештена у године непосредно по стицању независности Руанде (отприлике крај шездесетих/почетак седамдесетих година ХХ века). Девојчице на први поглед функционишу сасвим уобичајено за тинејџерски период, али како време одмиче, продубиће се нетрпељивост, која ће прерасти и у отворено непријатељство и мржњу према Тутси девојчицама, све до стрепње за физички опстанак. У позадини се одвијају и неки „већи“ догађаји, али то је тек одјек, цртица и за нас који о тим догађајима не знамо ништа, није много информативно. Ликови девојчица и њихових наставника нису значајније продубљени, већ више функционишу као типови које је Мукасонга желела да нам представи. Провукла је и поједине магичне елементе, као и елементе из руандског фолклора, па и са те стране књига може бити занимљива.
На крају, иако ми је углавном било занимљиво, недостајао ми је контекст, шира слика друштвених превирања, тако да и даље нисам докучио шта је то узрок толике мржње (осим колонијалне окупације). А можда за одговор на то питање ипак треба наћи неку публицистичку или историјску књигу...