Scan barcode
A review by ljutavidra
The House of Fortune by Jessie Burton
2.0
Još jedan slučaj nepotrebnog nastavka. Ako se sećate "Minijaturistkinje" (da ne kažem, "Tajne devet soba"), Džesi Barton je odlučila da, valjda, iskešira još malo taj hajp i skarabudžila je ovaj roman u nadi da će se ljudi upecati. I bila je u pravu.
Upecala sam se jer sam htela da čitam neko fenfikšn istorijsko štivo i mislila sam da će ovo štiklirati sve neophodno za taj žanr: malo misterije, malo drame, neka romansa čisto da vam drži pažnju, a u pozadini bilo koji evropski grad koji služi samo da vas izmesti u vremenu i prostoru.
E, pa, sastojci su bili tu, ali niđe veze (s mozgom, a i prethodnom knjigom). Nela Brandt (devojačko Ortman) je sada u kasnim tridesetim, nije se preudala i dane provodi u koškanju sa Otom i njegovom ćerkom Teom. Tea je, inače, nervozna 18-godišnjakinja sa nedostatkom manira i vaspitanja, pa misli da sve zna i da je najpametnija (sve više zvučim kao moji roditelji, sjajno), te tako dane provodi u pozorištu i ljubakanju sa nepodobnim Valterom. Tu se sad niže gomila nepotrebnih opisa Amsterdama koji su me malo udavili, a to sve je ispresecano sa unutrašnjim previranjima svih likova, uključujući i kuvaricu Korneliju koja nikako da se odupre prisluškivanju (je l' odatle potiče reč "sluškinja", kao slušaju iza vrata, xexe) tuđih razgovora i njuškanju oko tuđih paketa.
Sve u svemu, mogli smo bez ovog nastavka, a ja sam mogla da čitam nešto bolje. The end.
Upecala sam se jer sam htela da čitam neko fenfikšn istorijsko štivo i mislila sam da će ovo štiklirati sve neophodno za taj žanr: malo misterije, malo drame, neka romansa čisto da vam drži pažnju, a u pozadini bilo koji evropski grad koji služi samo da vas izmesti u vremenu i prostoru.
E, pa, sastojci su bili tu, ali niđe veze (s mozgom, a i prethodnom knjigom). Nela Brandt (devojačko Ortman) je sada u kasnim tridesetim, nije se preudala i dane provodi u koškanju sa Otom i njegovom ćerkom Teom. Tea je, inače, nervozna 18-godišnjakinja sa nedostatkom manira i vaspitanja, pa misli da sve zna i da je najpametnija (sve više zvučim kao moji roditelji, sjajno), te tako dane provodi u pozorištu i ljubakanju sa nepodobnim Valterom. Tu se sad niže gomila nepotrebnih opisa Amsterdama koji su me malo udavili, a to sve je ispresecano sa unutrašnjim previranjima svih likova, uključujući i kuvaricu Korneliju koja nikako da se odupre prisluškivanju (je l' odatle potiče reč "sluškinja", kao slušaju iza vrata, xexe) tuđih razgovora i njuškanju oko tuđih paketa.
Sve u svemu, mogli smo bez ovog nastavka, a ja sam mogla da čitam nešto bolje. The end.