Scan barcode
A review by miloshjocic
Elric of Melniboné by Michael Moorcock
ELRIK OD MELNIBONEA Majka Murkoka (2023, Čarobna knjiga; Michael Moorcock, ELRIC OF MELNIBONE, 1972) danas je klasik herojske fantazije te je oponašan na hiljadu i jedan način, ali je svojevremeno predstavljao avangardu. Za razliku od klasicističkog i tradiciji odanog Tolkina, Murkok je bio modernista i ikonoklast: umesto da na temeljima starih mitova gradi podjednako uzvišene priče, više je bio okrenut njihovom izazivanju i rušenju. "Polaris" je npr. svojevremeno objavio njegovu pripovetku "Gle čoveka" (POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '95, prev. Marko Fančović) koja je cinični retelling hrišćanskog mita o Isusu: sam Isus je predstavljen kao fizički deformisani mladić sa smetnjama u razvoju, njegova majka Marija kao kurva, a njegovi apostolski pratioci kao manipulatori i provokanti. Takav je otprilike Murkokov fazon.
ELRIK je jedno od Murkokovih dela koje je svesno nastalo kao otklon od Tolkinove bajkovitosti. Za razliku od viteškog Aragorna, Elrik je antiheroj koji načelno čini dobre stvari, ali ne uvek dobrim sredstvima; za razliku od svetlog čarobnjaka Gandalfa, Elrik je sledbenik krvne magije, demonologije i nekromantije; za razliku od sjajnog i tek obnovljenog Gondora, Elrikov Melnibone je umiruće i zlokobno carstvo izgrađeno na ropstvu i tiraniji; nasuprot nadahnjujućim oružjima poput Orkrista, Narsila ili Ekskalibura, Elrikov Burevesnik je parazitski artefakt mračnog boga koji svom vlasniku daje ogromnu moć ali postepeno ga ubijajući, itd. itd.
Čak i izvan karakterizacije glavnog junaka, ELRIK je ludačko delo. Po settingu, u pitanju je mešavina tamne fantazije/kosmičkog horora i weird fantasyja, sa brojnim bizarnim i halucinogenim elementima -- od kojih je najupečatljivije to da je ELRIK smešten u Murkokov multiverzum, pa glavni junak tako često putuje ne samo u različite krajeve sveta, već i u alternativne dimenzije, vremenske džepove i paralelne stvarnosti. Način objavljivanja je takođe nestandardan, pa je povest o Elriku ispričana u više labavo povezanih novela i pripovedaka koje zajedno ipak čine jedan koliko-toliko jedinstven pripovedni tok.
Čitav serijal odiše šmekom opičene petparačke B proze, ali je po mom mišljenju uprkos svojoj starosti i dalje jedna od najmaštovitijih pripovesti u fantaziji. Elrik je neobičan ali harizmatičan lik koji se bori protiv svoje prirode i svojih bogova podjednako koliko i protiv svojih neprijatelja, a koliko god njegove avanture delovale šizoidno, i dalje su to po strukturi one iste drevne i voljene priče o Junaku koji polazi na Pohod kako bi, prevazilazeći različite prepreke, spasio svet i na kraju upoznao/spasio samog sebe.
ELRIK je jedno od Murkokovih dela koje je svesno nastalo kao otklon od Tolkinove bajkovitosti. Za razliku od viteškog Aragorna, Elrik je antiheroj koji načelno čini dobre stvari, ali ne uvek dobrim sredstvima; za razliku od svetlog čarobnjaka Gandalfa, Elrik je sledbenik krvne magije, demonologije i nekromantije; za razliku od sjajnog i tek obnovljenog Gondora, Elrikov Melnibone je umiruće i zlokobno carstvo izgrađeno na ropstvu i tiraniji; nasuprot nadahnjujućim oružjima poput Orkrista, Narsila ili Ekskalibura, Elrikov Burevesnik je parazitski artefakt mračnog boga koji svom vlasniku daje ogromnu moć ali postepeno ga ubijajući, itd. itd.
Čak i izvan karakterizacije glavnog junaka, ELRIK je ludačko delo. Po settingu, u pitanju je mešavina tamne fantazije/kosmičkog horora i weird fantasyja, sa brojnim bizarnim i halucinogenim elementima -- od kojih je najupečatljivije to da je ELRIK smešten u Murkokov multiverzum, pa glavni junak tako često putuje ne samo u različite krajeve sveta, već i u alternativne dimenzije, vremenske džepove i paralelne stvarnosti. Način objavljivanja je takođe nestandardan, pa je povest o Elriku ispričana u više labavo povezanih novela i pripovedaka koje zajedno ipak čine jedan koliko-toliko jedinstven pripovedni tok.
Čitav serijal odiše šmekom opičene petparačke B proze, ali je po mom mišljenju uprkos svojoj starosti i dalje jedna od najmaštovitijih pripovesti u fantaziji. Elrik je neobičan ali harizmatičan lik koji se bori protiv svoje prirode i svojih bogova podjednako koliko i protiv svojih neprijatelja, a koliko god njegove avanture delovale šizoidno, i dalje su to po strukturi one iste drevne i voljene priče o Junaku koji polazi na Pohod kako bi, prevazilazeći različite prepreke, spasio svet i na kraju upoznao/spasio samog sebe.