Scan barcode
A review by davidmencik
De Anima (On the Soul) by Aristotle
4.0
Pročitao sam o duši; od početka do kraja, prva Aristotelova knjiga koju sam pročitao od početka do kraja iako sam čitao mnoge delove Aristotelovih knjiga. Zašto sam pročitao "Peri psihi" od početka do kraja.
1. Poprilično je kratka (da se ne lažemo)
2. Prevod je odličan (što nije slučaj sa većinom srpsko-hrvatskih prevoda Aristotela)
3. Knjiga u sebi poseduje veoma bitne motive vezane za filozofiju biologije, a čak i manje bitni delovi koji se nalaze pri kraju svakog poglavlja su po sebi zanimljivi
Ukratko o Aristotelovom razumevanju duše odnosno o Aristotelovoj psihologiji koja je često bivala nazivana biološkom psihologijom, jer se biološke delatnosti (rast, razvoj, hranjenje) kao i opažajne delatnosti (volja, želja, čulnost) ali i misaone delatnosti prema Aristotelu odvijaju u duši koja je odgovorna za život živog bića. Sva bića postoje, ali samo živa bića žive, i to zbog duše. Naravno ona žive na potpuno različite načine, od biljaka koje poseduju samo vegetativnu dušu, to jest poseduju sposobnost hranjenja. Hranjenje je heophodno za rađanje (koliko sam razumeo pod terminom rađanje Aristotel cilja i na rađanje jedne jedinke a isto tako i na razmnožavanje kao rađanje drugih jedinki iz sebe). Prema Aristotelu biljke ne osećaju, nemaju opažaje. Životinje su prve koje imaju mogućnost opažanja, a od svih načina opažanja najosnovniji koji poseduju je dodir, dok neke životinje imaju i druga čula, sve životinje imaju dodir. Međutim opažajnost životinja ne isključuje sposobnost hranjenja i rađanja nego ih u sebi sadrže (kao kod Hegela aufgehoben) ali pošto biljke ne poseduju mogućnost opažanja postoji razlika i zato životinje imaju opažajnu dušu. Čovek kao najbolja od svih životinja, uz opažanje, hranjenje... poseduje i mogućnost razmišljanja što ga čini različitim od drugih bića.
1. Poprilično je kratka (da se ne lažemo)
2. Prevod je odličan (što nije slučaj sa većinom srpsko-hrvatskih prevoda Aristotela)
3. Knjiga u sebi poseduje veoma bitne motive vezane za filozofiju biologije, a čak i manje bitni delovi koji se nalaze pri kraju svakog poglavlja su po sebi zanimljivi
Ukratko o Aristotelovom razumevanju duše odnosno o Aristotelovoj psihologiji koja je često bivala nazivana biološkom psihologijom, jer se biološke delatnosti (rast, razvoj, hranjenje) kao i opažajne delatnosti (volja, želja, čulnost) ali i misaone delatnosti prema Aristotelu odvijaju u duši koja je odgovorna za život živog bića. Sva bića postoje, ali samo živa bića žive, i to zbog duše. Naravno ona žive na potpuno različite načine, od biljaka koje poseduju samo vegetativnu dušu, to jest poseduju sposobnost hranjenja. Hranjenje je heophodno za rađanje (koliko sam razumeo pod terminom rađanje Aristotel cilja i na rađanje jedne jedinke a isto tako i na razmnožavanje kao rađanje drugih jedinki iz sebe). Prema Aristotelu biljke ne osećaju, nemaju opažaje. Životinje su prve koje imaju mogućnost opažanja, a od svih načina opažanja najosnovniji koji poseduju je dodir, dok neke životinje imaju i druga čula, sve životinje imaju dodir. Međutim opažajnost životinja ne isključuje sposobnost hranjenja i rađanja nego ih u sebi sadrže (kao kod Hegela aufgehoben) ali pošto biljke ne poseduju mogućnost opažanja postoji razlika i zato životinje imaju opažajnu dušu. Čovek kao najbolja od svih životinja, uz opažanje, hranjenje... poseduje i mogućnost razmišljanja što ga čini različitim od drugih bića.