A review by ratko_radeta
Satanski Stihovi by Salman Rushdie

adventurous challenging fast-paced

• Plot- or character-driven? Plot
• Strong character development? No
• Loveable characters? No
• Diverse cast of characters? Yes
• Flaws of characters a main focus? Yes

3.25

Подухватио се много тога Ружди у Сатанским стиховима – и колонијализма и религијског (и сваког другог) фанатизма и питања припадности, морала и тако даље. Много је интертекстуалних референци којима се Ружди разбацује, а сигуран сам да би ово било успешније да је тај хаос мало укроћен.

Није ми се допао ни покушај магичног реализма. Наивно ми је и светлосним годинама далеко од правог магичног реализма који су зачели латиноамерички писци. Кад смо већ код тога, много је игара речима, неологизама и других извртања језика, за шта углавном нисам видео неку већу сврху осим демонстрирања списатељске умешности. Вероватно ми је и то снизило укупан утисак, јер је превод на српски који сам ја читао некако лоше остарио (читао сам на Киндлу, не знам које је издање).

Најуспелији су ми, испоставиће се, најконтроверзнији делови који су и довели до свима познатих ванкњижевних догађања. Пре свега мислим на поглавља Повратак у Џахилију и Подела Арабијског мора. Ту је заиста мајсторски (и провокативно, додуше) описана сва опасност и бесмисленост једноумља и фанатизма, као и лицемерје пропагатора тог истог једноумља. Да се задржао само на томе, ова књига је могла да досегне једно Јеванђеље по Исусу Христу или Пекићево Време чуда.
Овако ми је ипак била хаос свега и свачега.