A review by pavram
Vertigo by W.G. Sebald

4.0

Baš mi se zavrtelo he-he (kad postanem ćale sledi hladna smrt univerzuma od svih propalih šala).

Elem - Saturnovi prstenovi nisu me upola spremili za Vrtoglavicu, iako je Zebaldov stil i dalje veoma prepoznatljiv i ono što čini srž romana. Četiri celine lutanja i lutalica, samog Zebalda, Kafke, Stendala (koji se u romanu pojavljuje pod svojim pravim imenom; sramotno dugo mi je bilo potrebno da doznam da je Henri Bejl Stendal lično, a ne neki galski preteča Gereta Bejla (rip)), sve pod lajtmotivom, da se pretpostaviti, vrtoglavice. Niko čitav ne može reći da je ovo loše - Zebaldov stil iako pun opskurnih referenci odiše samoćom kojoj treba društvo čitaoca, koja ga i traži i na neki čudan, mrvu hladan način (ipak) poziva na suživot. Niti je ovo ni u jednom trenutku dosadan roman. Međutim, pronaći smisao druga je glavobolja, koju nisam u potpunosti uspeo da odagnam (ili rrrrešim). Biće da nisam bio vičan, ali otud i nešto slabiji konačan utisak.

4-