Scan barcode
A review by knjigoholicarka
Corto Maltese - La giovinezza by Hugo Pratt
Već sada mogu da zamislim situaciju kroz nekih 30 godina: udobno sedim u nekoj naslonjači koja se ljulja, nogu ušuškanih u ćebe, sa sedamnaestom šoljom kafe u jednoj, a e-čitačem u drugoj ruci. Oko mene, razasuti po podu, sede i leže moji unučići, noseći nekakve high-tech naočare za čitanje, mašući rukama poput dirigenata, listajući virtuelne stranice stripova koje ne mogu da vidim.
- E, deco, deco... Kada sam ja bila mlada, išli smo na kiosk da kupimo "Stripoteku", zato što je izlazio novi nastavak "Princa Valijanta" ili "Korta Maltezea", a sada je sve to na samo mah rukom od vas... ne morate ni guzicu mrdnuti da nešto dobijete.
- Kako to misliš, da kupite "Stripoteku", baba? Zar to nije onaj forum na ultra-netu?, zblanuto me pita kovrdžava unuka skidajući sa nosa naočare za čitanje.
- Baba verovatno misli na neke papirnate novine, reče najstariji unuk mudrošću starca Foče za kog verovatno nikad nije čuo.
- Vau, to je tako retro, baba! Zar je bilo stripova i na papiru??
- Crna deco, jel vas uče išta po tim jebenim školama?
- BABA!!
- Šta sam sad rekla?
- Kaže se "edukativni centar", a ne "škola"!, brižljivo mi objašnjava najmanje unuče, strpljenjem kojim ljudi objašnjavaju američkom turisti da je Evropa i dalje kontinent, a ne država.
- Pričaj nam o papirnatim stripovima, baba!, zacvili moja unuka.
- I mama kaže da ti imaš na tavanu pravu-pravcatu starinsku biblioteku punu papirnatih knjiga na koje plaćaš porez na luksuz, jelda jelda?, javlja se opet najmlađi izrod, sa okicama iz kojih radoznalost izvire u vodopadima.
- ... tvoja mater bi mogla malo da smanji sa rakijom... ELEM, gdesamonostala, da, u vremenima pre interneta...
Generacije poput moje, koje su detinjstva provodile u vremenima bez interneta, razbijajući kolena na igralištima, dobijajući po turu zbog pocepanih novih pantalona ili žickajući se za koji dinar za novi "Mikijev almanah", sigurno se sećaju Korta Maltezea iz "Stripoteke" ili "Politikinog zabavnika". Visoki, zgodnjikavi moreplovac sa zlatnom alkom u uhu, neodoljivim kaputićem i večito zadenutom cigaretom u uglu usana pojavljivao bi se tu i tamo na kioscima kao čupavac iz kutije, a mi, mala deca, nismo ga baš dobro razumeli. I baš to je moja prva uspomena na Korta Maltezea - nerazumevanje.
Korto Malteze, neodoljivi vagabund koji nikada nije završio čitanje Morove "Utopije", u detinjstvu je u meni izazivao podvojena osećanja. Nisam razumela njegove poglede na svet. Nisam razumela njegovu hinjenu ravnodušnost ispod koje je kucalo zlatno srce, kao ni neizdrž, pogled večito uperen na neki novi meridijan, želju da se bude u pokretu, želju da se gospodari sopstvenom sudbinom. Previše je to promišljanja za jedno malo dete. Ali magični crteži Huga Pratta držali su me zakucanu za žućkaste stranice stripa, dok sam ja pomalo odrastala i učila o svetu i ljudima oko sebe.
Kortova želja da se bude slobodan, da se bude beskoristan, opijala me je kao magija. Smenjivale su se ljubav i mržnja, zapravo ljubomora na taj njegov spokoj, nepresušno znanje, autoritet koji se ne ogleda u grubosti, već zrači iz čvrstine čoveka koji se oseća dobro u sopstvenoj koži, koji je pomiren sa samim sobom, i koji se nagledao i dobrog i lošeg dovoljno da otelotvori građanina sveta u pravom smislu te reči.
Godine su prolazile, moje "Stripoteke" su menjane kao gorivo za grejanje ili prodavane u stari papir, ali Korto je ostao u srcu kao neko ko me u isto vreme oduševljava, pomalo nervira i kome na trenutke zavidim. Neko pored čije bi slike mogla da dopišem one reči Vladana Desnice: "Mir, s radošću, s bolom, i preplavljenost suncem." Mir, s radošću, nostalgijom, i preplavljenost sećanjima na detinjstvo i Kortova čudna putovanja s kojih sam se vraćala osećajući da su stvari sada baš kakve treba da budu, čak i kada nisu bile.
Zato Korto Malteze od mene ne može da dobije objektivnu ocenu, već samo srček <3, jer sam nepopravljivo sentimentalna i kmezava kad je on u pitanju.
"Parti, Corto Maltese?" "Mai."
- Pa, baba? ... u vremenima pre interneta... je bilo - šta?
Gledam svoje unučiće zaglibljene u digitalnu eru i pitam se šta da im ispričam.
- Možda je bolje da vidite i sami. Idemo na tavan. 'Ajde pomozi babi da ustane, joj što me bole leđa...
- E, deco, deco... Kada sam ja bila mlada, išli smo na kiosk da kupimo "Stripoteku", zato što je izlazio novi nastavak "Princa Valijanta" ili "Korta Maltezea", a sada je sve to na samo mah rukom od vas... ne morate ni guzicu mrdnuti da nešto dobijete.
- Kako to misliš, da kupite "Stripoteku", baba? Zar to nije onaj forum na ultra-netu?, zblanuto me pita kovrdžava unuka skidajući sa nosa naočare za čitanje.
- Baba verovatno misli na neke papirnate novine, reče najstariji unuk mudrošću starca Foče za kog verovatno nikad nije čuo.
- Vau, to je tako retro, baba! Zar je bilo stripova i na papiru??
- Crna deco, jel vas uče išta po tim jebenim školama?
- BABA!!
- Šta sam sad rekla?
- Kaže se "edukativni centar", a ne "škola"!, brižljivo mi objašnjava najmanje unuče, strpljenjem kojim ljudi objašnjavaju američkom turisti da je Evropa i dalje kontinent, a ne država.
- Pričaj nam o papirnatim stripovima, baba!, zacvili moja unuka.
- I mama kaže da ti imaš na tavanu pravu-pravcatu starinsku biblioteku punu papirnatih knjiga na koje plaćaš porez na luksuz, jelda jelda?, javlja se opet najmlađi izrod, sa okicama iz kojih radoznalost izvire u vodopadima.
- ... tvoja mater bi mogla malo da smanji sa rakijom... ELEM, gdesamonostala, da, u vremenima pre interneta...
Generacije poput moje, koje su detinjstva provodile u vremenima bez interneta, razbijajući kolena na igralištima, dobijajući po turu zbog pocepanih novih pantalona ili žickajući se za koji dinar za novi "Mikijev almanah", sigurno se sećaju Korta Maltezea iz "Stripoteke" ili "Politikinog zabavnika". Visoki, zgodnjikavi moreplovac sa zlatnom alkom u uhu, neodoljivim kaputićem i večito zadenutom cigaretom u uglu usana pojavljivao bi se tu i tamo na kioscima kao čupavac iz kutije, a mi, mala deca, nismo ga baš dobro razumeli. I baš to je moja prva uspomena na Korta Maltezea - nerazumevanje.
Korto Malteze, neodoljivi vagabund koji nikada nije završio čitanje Morove "Utopije", u detinjstvu je u meni izazivao podvojena osećanja. Nisam razumela njegove poglede na svet. Nisam razumela njegovu hinjenu ravnodušnost ispod koje je kucalo zlatno srce, kao ni neizdrž, pogled večito uperen na neki novi meridijan, želju da se bude u pokretu, želju da se gospodari sopstvenom sudbinom. Previše je to promišljanja za jedno malo dete. Ali magični crteži Huga Pratta držali su me zakucanu za žućkaste stranice stripa, dok sam ja pomalo odrastala i učila o svetu i ljudima oko sebe.
Kortova želja da se bude slobodan, da se bude beskoristan, opijala me je kao magija. Smenjivale su se ljubav i mržnja, zapravo ljubomora na taj njegov spokoj, nepresušno znanje, autoritet koji se ne ogleda u grubosti, već zrači iz čvrstine čoveka koji se oseća dobro u sopstvenoj koži, koji je pomiren sa samim sobom, i koji se nagledao i dobrog i lošeg dovoljno da otelotvori građanina sveta u pravom smislu te reči.
Godine su prolazile, moje "Stripoteke" su menjane kao gorivo za grejanje ili prodavane u stari papir, ali Korto je ostao u srcu kao neko ko me u isto vreme oduševljava, pomalo nervira i kome na trenutke zavidim. Neko pored čije bi slike mogla da dopišem one reči Vladana Desnice: "Mir, s radošću, s bolom, i preplavljenost suncem." Mir, s radošću, nostalgijom, i preplavljenost sećanjima na detinjstvo i Kortova čudna putovanja s kojih sam se vraćala osećajući da su stvari sada baš kakve treba da budu, čak i kada nisu bile.
Zato Korto Malteze od mene ne može da dobije objektivnu ocenu, već samo srček <3, jer sam nepopravljivo sentimentalna i kmezava kad je on u pitanju.
"Parti, Corto Maltese?" "Mai."
- Pa, baba? ... u vremenima pre interneta... je bilo - šta?
Gledam svoje unučiće zaglibljene u digitalnu eru i pitam se šta da im ispričam.
- Možda je bolje da vidite i sami. Idemo na tavan. 'Ajde pomozi babi da ustane, joj što me bole leđa...