A review by jelenajot
Gospođica by Ivo Andrić

5.0

Али нека, мислио је он даље, ако се овде руши, негде се гради. Има ваљда још негде мирних крајева и разумних људи који знају за божји хатор. Ако је Бог дигао руке од ове несрећне касабе на Дрини, није ваљда од целог света и све земље што је под небом? Неће ни ови овако довека. Али ко зна? Ко зна? Може бити да ће се ива погана вера што све уређује, чисти, преправља и дотерује, да би одмах затим све прождрла и порушила, раширити по целој земљи; можда ће од васцелог божјег света направити пусто поље за своје бесмислено грађење и крвничко рушење, пашњак за своју незајажљиву глад и несхватљиве прохтеве? Све може битии. Али једно не може: не може битии да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи који ће за љубав божју подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити.

Поред свих историјских компоненти и свега што Ћуприја представља у том смислу. Хронику једног времена и живота и обичаја. Мени, лично, она ће заувијек бити најљепши писани траг о умјетности и њеном месту у пролазним и нестабилним временима.