Scan barcode
catovs's review against another edition
dark
emotional
mysterious
fast-paced
- Plot- or character-driven? Plot
- Strong character development? Yes
- Loveable characters? No
- Diverse cast of characters? No
- Flaws of characters a main focus? No
4.0
maizy_ally's review against another edition
2.0
Ik vond het een okay boek. Op zich goed geschreven, maar ik haakt op heel veel stukken af, omdat ik een beetje in de war raakte. Dit kwam, doordat het voor mij leek alsof je soms naar het perspectief van d’r moeder switchte en dan dacht ik dat het Ellen zelf was die ineens ouder was geworden en tegen haar eigen baby zat te praten.
Ook blijf ik Nederlandse literatuur minder vinden, maar dat is nogal persoonlijk.
Ook blijf ik Nederlandse literatuur minder vinden, maar dat is nogal persoonlijk.
marsfeverdreams's review against another edition
3.0
This book was a very good read the plot twists were amazing and although they didn't manage to catch me off guard they were beautifully done. Unfortunately it was not a very memorable book.
fijumanka0311's review against another edition
2.0
Ova knjiga baš i ne zaslužuje osvrt ali zaslužujem ga Ja. Zato, čitajte i patite! Ili ne, daj Bože da mislite drugačije!
Tokom čitanja, vrtila mi se po glavi druga knjiga, ona famozna Večera. Jako dobra ideja o „bolesnim“ obiteljskim odnosima, razrađena na vrlo čudan način. Neću reći loš jer trebalo je to znati tako posložiti. Izgleda da je ovo sindrom nizozemskih autora. Nemojte me krivo shvatiti, ne smetaju mene ludi likovi, dapače, onu munjenu Amy iz Nestale bih rado pozvala na kavu, da malo zavirim u njezin um. Ovdje je to bilo jako teško.
Pripovijedanje je iz kuta Ellen, jedne od članova brojne obitelji, koja se, poput Malcolma u sredini, osjećala zakinutom za mnogo stvari. Priča teče u neprestanom ispreplitanju prošlosti i sadašnjosti, brzinom svjetlosti, koju je jako teško pohvatati. Svakih 20-ak stranica dobijete po jedan trag o zločinu koji je uslijedio. Upravo tako sam i ja čitala, pročitam jedan dio, obavezno napišem bilješke i onda krenem dalje. Inače je nemoguće uhvatiti ih, ni za glavu, ni za rep. Imala sam dojam da autorica toliko zazire od zločina, da je svaku naznaku o njemu pokušala sakriti iza ostalih benignih događaja, valjda da nas ne uplaši. Ili možda sebe. A ja sam čitala, polako listajući, da mi likovi ne bi slučajno „poispadali“ iz knjige jer tko bi ih onda vratio natrag. Evo vam samo jedan primjer: „iz čiste navike je udario svoju ženu zato što se opet izbrbljala a nije bio stvarno ljut“. Iako je ovo sitnica, ima i gorih stvari, ali da ne kažete da nisam izvukla nijedan citat, pa eto... Ja ću pamtiti stil pripovijedanja a sadržaj će ostati u nekom drugom planu, šteta.
Dakle, ono što trebate znati je činjenica da se radi o psihološkom trileru, o sadržaju neću, jer od tih 230 stranica izvukla bih 10 rečenica, sve biste saznali i ne biste morali čitati. A to nije u redu. Ipak vam neću dati preporuku, ne mogu to učiniti s knjigom koja me beskrajno iscrpila, čitajte na vlastitu odgovornost.
Iza mene je još jedna knjiga, kod koje ću više pamtiti vlastiti osvrt nego sadržaj iste. A dvojka ovoga puta ide meni, zbog borbe i snage koju je zahtijevalo čitanje ove knjige. Svaka mi čast!
Tokom čitanja, vrtila mi se po glavi druga knjiga, ona famozna Večera. Jako dobra ideja o „bolesnim“ obiteljskim odnosima, razrađena na vrlo čudan način. Neću reći loš jer trebalo je to znati tako posložiti. Izgleda da je ovo sindrom nizozemskih autora. Nemojte me krivo shvatiti, ne smetaju mene ludi likovi, dapače, onu munjenu Amy iz Nestale bih rado pozvala na kavu, da malo zavirim u njezin um. Ovdje je to bilo jako teško.
Pripovijedanje je iz kuta Ellen, jedne od članova brojne obitelji, koja se, poput Malcolma u sredini, osjećala zakinutom za mnogo stvari. Priča teče u neprestanom ispreplitanju prošlosti i sadašnjosti, brzinom svjetlosti, koju je jako teško pohvatati. Svakih 20-ak stranica dobijete po jedan trag o zločinu koji je uslijedio. Upravo tako sam i ja čitala, pročitam jedan dio, obavezno napišem bilješke i onda krenem dalje. Inače je nemoguće uhvatiti ih, ni za glavu, ni za rep. Imala sam dojam da autorica toliko zazire od zločina, da je svaku naznaku o njemu pokušala sakriti iza ostalih benignih događaja, valjda da nas ne uplaši. Ili možda sebe. A ja sam čitala, polako listajući, da mi likovi ne bi slučajno „poispadali“ iz knjige jer tko bi ih onda vratio natrag. Evo vam samo jedan primjer: „iz čiste navike je udario svoju ženu zato što se opet izbrbljala a nije bio stvarno ljut“. Iako je ovo sitnica, ima i gorih stvari, ali da ne kažete da nisam izvukla nijedan citat, pa eto... Ja ću pamtiti stil pripovijedanja a sadržaj će ostati u nekom drugom planu, šteta.
Dakle, ono što trebate znati je činjenica da se radi o psihološkom trileru, o sadržaju neću, jer od tih 230 stranica izvukla bih 10 rečenica, sve biste saznali i ne biste morali čitati. A to nije u redu. Ipak vam neću dati preporuku, ne mogu to učiniti s knjigom koja me beskrajno iscrpila, čitajte na vlastitu odgovornost.
Iza mene je još jedna knjiga, kod koje ću više pamtiti vlastiti osvrt nego sadržaj iste. A dvojka ovoga puta ide meni, zbog borbe i snage koju je zahtijevalo čitanje ove knjige. Svaka mi čast!
eliannedehaan's review against another edition
4.0
Dit boek is van alles: mooi (geschreven), verschrikkelijk, verdrietig, ingewikkeld. De structuur van het verhaal is soms lastig te begrijpen, maar zó slim gedaan. Zwangere Ellen kijkt terug op haar jeugd en haar gedachten daarover lees je, daarnaast lees je over Ellen in het nu. Tot zover vrij duidelijk. Maar dan is er ook een derde verhaallijn en die is eigenlijk meer gericht op Ellens moeder. Als Ellen door een fotoalbum bladert, lees je over Margje, waardoor je ook haar perspectief meekrijgt. Ik vind dit heel knap gedaan. Het verhaal zit verder ook erg goed in elkaar, hoe heftig het ook is. Vooral de verwerking van de verschrikkelijke gebeurtenis uit Ellens jeugd is goed gedaan. Tot slot vind ik dat Dorrestein de gedachten van de 12-jarige Ellen heel geloofwaardig heeft neergezet.
jasmijn_20's review
slow-paced
- Plot- or character-driven? Character
- Strong character development? No
- Loveable characters? No
- Diverse cast of characters? No
- Flaws of characters a main focus? It's complicated
2.0
maizy_ally's review against another edition
2.0
Ik vond het een okay boek. Op zich goed geschreven, maar ik haakt op heel veel stukken af, omdat ik een beetje in de war raakte. Dit kwam, doordat het voor mij leek alsof je soms naar het perspectief van d’r moeder switchte en dan dacht ik dat het Ellen zelf was die ineens ouder was geworden en tegen haar eigen baby zat te praten.
Ook blijf ik Nederlandse literatuur minder vinden, maar dat is nogal persoonlijk.
Ook blijf ik Nederlandse literatuur minder vinden, maar dat is nogal persoonlijk.