Take a photo of a barcode or cover
3.48 AVERAGE
3.48 AVERAGE
Not sure what to think
I gave this two stars because the book was readable. To me it seemed like a shaggy dog story and not the best one I've ever read. As some other people have noted in their reviews, perhaps the story is not the same after translation or maybe it's too "Finnish" for a non-Finn to understand. I also think it has not aged well.
I gave this two stars because the book was readable. To me it seemed like a shaggy dog story and not the best one I've ever read. As some other people have noted in their reviews, perhaps the story is not the same after translation or maybe it's too "Finnish" for a non-Finn to understand. I also think it has not aged well.
Dodje tako sumoran dan, oblačan poput naslovnice na ovoj knjizi, kad te osećaj potera da se staviš na mesto ovog čoveka i upitaš gde je krenuo i kakve veze sa tim ima zec.
Kreneš da listaš stranu po stranu, znajući kvalitet finskih pisaca u koji ni malo ne sumnjaš, al dan ti je i dalje tmuran i daš sebi zadatak da stigneš makar do desete strane, pa će sutra biti bolji dan, više ćeš imati želje i koncentracije da nastaviš.
No, Arto je onaj tip pripovedača koji te ščepa i ne pušta.
Akcija kreće odmah. Nema se vremena za opipavanje prve scene i dočaravanje pejzaža u tolikoj meri da izgleda kao filmski uvod.
Novinar i fotograf se nalaze u autu i voze pokraj šume. Izleće zec i biva udaren. Jedan od dvojice se sažaljeva i izlazi da proveri da li je zec dobro, drugi apsolutno negoduje da na kraju ostavlja svog saputnika samog kraj šume ,daje gas i nastavlja dalje.
Čitalac ne može a da se ne zapita šta je tom čoveku, novinaru, kvrcnulo u glavi da ne haje za odlazak prijatelja i svog prevoznika već i dalje brine za zeca.
(Dok sam kucala da je novinar ostao, a ne fotograf, kladim se da bi mnogima prošlo kroz glavu kako je fotograf ta umetnička duša sa empatijom, a da novinar nema tog skrupula. Ali prevarili ste se, kao što ćete se prevariti za mnoge predpostavke dalje u knjizi)
Karlo Vatanen je novinar koji je u sekundi odlučio da previje zečevu povredjenu nogu krene u sumrak kroz šumu.
U knjizi ovde počinju nevidjene dogodovštine od kojih će vas sačuvati samo zdrav razum,ako ga imate, ako i ne, barem ćete uživati od avanture do avanture , ponegde se smejati do suza a ponegde i zabrinuti za Vatanena.
Vatanen je kod kuće imao i suprugu koja ga nikad nije ni volela, niti je on nju. Reklo bi se da je samo čekao neki tračak sa neba, ili u ovom slučaju iz šume, da mu preokrene kompas i cilj.
Kao ugledni novinar na početku knjige je išao ka još jednomnovinarskom ekskluzivu, do kraja knjige on će biti sve po malo ali više nikad novinar.
Zec je Vatanenu postao najbolji prijatelj, oporavio se kraj njega i postao verni pratilac u jednoj korpi.
Najpre je Vatanen morao da proda svoju jahtu preko noći, uz par telefonskih razgovora i manevra u banci da uspe da uzme novac izbegavajući da više ikad vidi svoju ženu (koja ga je vrebala i jurila jer on ne sme tek tako da se razvede, šta će reći ljudi), zatim se uputio put severa.
Iako sam ,na svom putu stiče brdo poznanika. Kod nekih je uspeo da dobije obrok, kod nekih mesto da prespava, nekima je pomagao oko krava. Zamalo je završio u zatvoru pa se onda sprijateljio sa načelnikom policije. Žieo je na obali jezera, čak došao do čoveka koji je imao dokaze da njihov predsednik u poslednjih par godina nije isti čovek-analizom lobanje, visine i rečnika prijatelj je došao do zaključka da je predsednik umro u tišini a da ga je zamenio naizgled identičan, drugačije politički orijentisan čovek.
Jednom je pomagao u šumskom požaru, pa je pomogao kravi da se oteli. Od gradova do sela, od šuma do proplanaka, našao se mnogima u nevolji ali se najviše našao sebi.
Bez jurnjave za statusom, sa nešto novca u džepu, radeći razne poslove, doživljavao je svoje najlepše životno doba transformacije.
Iako na početku knjiga ne obećava optimizam, definitivno se ispija svaka stranica koja vodi do kraja.
Nije iznenadjenje što je knjiga prevedena na mnoge jezike i nagradjivana širom sveta, jedno životno a i filozofski bitno delo, pitanje morala, principa i same suštine postojanja i cilja-zaslužuje svoje mesto na listi svakog knjigoljupca.
I tako se moj dan pretvorio u nešto osunčano, prodrmano novom nadom, kao sunce posle tople kiše.
Kreneš da listaš stranu po stranu, znajući kvalitet finskih pisaca u koji ni malo ne sumnjaš, al dan ti je i dalje tmuran i daš sebi zadatak da stigneš makar do desete strane, pa će sutra biti bolji dan, više ćeš imati želje i koncentracije da nastaviš.
No, Arto je onaj tip pripovedača koji te ščepa i ne pušta.
Akcija kreće odmah. Nema se vremena za opipavanje prve scene i dočaravanje pejzaža u tolikoj meri da izgleda kao filmski uvod.
Novinar i fotograf se nalaze u autu i voze pokraj šume. Izleće zec i biva udaren. Jedan od dvojice se sažaljeva i izlazi da proveri da li je zec dobro, drugi apsolutno negoduje da na kraju ostavlja svog saputnika samog kraj šume ,daje gas i nastavlja dalje.
Čitalac ne može a da se ne zapita šta je tom čoveku, novinaru, kvrcnulo u glavi da ne haje za odlazak prijatelja i svog prevoznika već i dalje brine za zeca.
(Dok sam kucala da je novinar ostao, a ne fotograf, kladim se da bi mnogima prošlo kroz glavu kako je fotograf ta umetnička duša sa empatijom, a da novinar nema tog skrupula. Ali prevarili ste se, kao što ćete se prevariti za mnoge predpostavke dalje u knjizi)
Karlo Vatanen je novinar koji je u sekundi odlučio da previje zečevu povredjenu nogu krene u sumrak kroz šumu.
U knjizi ovde počinju nevidjene dogodovštine od kojih će vas sačuvati samo zdrav razum,ako ga imate, ako i ne, barem ćete uživati od avanture do avanture , ponegde se smejati do suza a ponegde i zabrinuti za Vatanena.
Vatanen je kod kuće imao i suprugu koja ga nikad nije ni volela, niti je on nju. Reklo bi se da je samo čekao neki tračak sa neba, ili u ovom slučaju iz šume, da mu preokrene kompas i cilj.
Kao ugledni novinar na početku knjige je išao ka još jednomnovinarskom ekskluzivu, do kraja knjige on će biti sve po malo ali više nikad novinar.
Zec je Vatanenu postao najbolji prijatelj, oporavio se kraj njega i postao verni pratilac u jednoj korpi.
Najpre je Vatanen morao da proda svoju jahtu preko noći, uz par telefonskih razgovora i manevra u banci da uspe da uzme novac izbegavajući da više ikad vidi svoju ženu (koja ga je vrebala i jurila jer on ne sme tek tako da se razvede, šta će reći ljudi), zatim se uputio put severa.
Iako sam ,na svom putu stiče brdo poznanika. Kod nekih je uspeo da dobije obrok, kod nekih mesto da prespava, nekima je pomagao oko krava. Zamalo je završio u zatvoru pa se onda sprijateljio sa načelnikom policije. Žieo je na obali jezera, čak došao do čoveka koji je imao dokaze da njihov predsednik u poslednjih par godina nije isti čovek-analizom lobanje, visine i rečnika prijatelj je došao do zaključka da je predsednik umro u tišini a da ga je zamenio naizgled identičan, drugačije politički orijentisan čovek.
Jednom je pomagao u šumskom požaru, pa je pomogao kravi da se oteli. Od gradova do sela, od šuma do proplanaka, našao se mnogima u nevolji ali se najviše našao sebi.
Bez jurnjave za statusom, sa nešto novca u džepu, radeći razne poslove, doživljavao je svoje najlepše životno doba transformacije.
Iako na početku knjiga ne obećava optimizam, definitivno se ispija svaka stranica koja vodi do kraja.
Nije iznenadjenje što je knjiga prevedena na mnoge jezike i nagradjivana širom sveta, jedno životno a i filozofski bitno delo, pitanje morala, principa i same suštine postojanja i cilja-zaslužuje svoje mesto na listi svakog knjigoljupca.
I tako se moj dan pretvorio u nešto osunčano, prodrmano novom nadom, kao sunce posle tople kiše.
funny
lighthearted
medium-paced
Plot or Character Driven:
Character
Flaws of characters a main focus:
Complicated
Vatanen es un periodista de mediana edad que mientras acompaña a su fotógrafo a un trabajo, atropella a una liebre, aprovecha este hecho para literalmente huir de su vida monótona, un trabajo que no le gusta y una esposa a la que no soporta.
Así Arto Paasalinna nos lleva a un viaje extraordinario, lleno de situaciones extrañas, donde Vatanen conoce a todo tipo de personajes y así, a través de esta aventura un tanto ecológica y con un mudo grito de reclamo social hacia el consumismo, la falta de valores sociales, repleto de un sarcasmo muy fino, la ironía y el humor negro acompañamos a Vatanen a este recorrido de aventuras casi oníricas y llenas de situaciones extrañas donde acompañado de su liebre vive todo tipo de aventuras, conoce todo tipo de personas desde buenas personas hasta las más crueles.
Me ha parecido un libro que con un sentido del humor muy pero que muy fino nos hace un reclamo bastante profundo de la sociedad, tal vez por la época en la que está escrito, he visto todo el tema hippie de amor y paz en todo el mensaje del libro. Maravillosamente escrito, entretenido y divertido, pero no en el sentido ordinario lo que lo hace a esta historia más especial, no es un humor que se vea a simple vista.
Me ha gustado mucho y además es un libro que se lee muy rápido,. Es mi primer libro de este autor y ahora que lo he encontrado le seguiré la pista. Me ha gustado mucho.
Así Arto Paasalinna nos lleva a un viaje extraordinario, lleno de situaciones extrañas, donde Vatanen conoce a todo tipo de personajes y así, a través de esta aventura un tanto ecológica y con un mudo grito de reclamo social hacia el consumismo, la falta de valores sociales, repleto de un sarcasmo muy fino, la ironía y el humor negro acompañamos a Vatanen a este recorrido de aventuras casi oníricas y llenas de situaciones extrañas donde acompañado de su liebre vive todo tipo de aventuras, conoce todo tipo de personas desde buenas personas hasta las más crueles.
Me ha parecido un libro que con un sentido del humor muy pero que muy fino nos hace un reclamo bastante profundo de la sociedad, tal vez por la época en la que está escrito, he visto todo el tema hippie de amor y paz en todo el mensaje del libro. Maravillosamente escrito, entretenido y divertido, pero no en el sentido ordinario lo que lo hace a esta historia más especial, no es un humor que se vea a simple vista.
Me ha gustado mucho y además es un libro que se lee muy rápido,. Es mi primer libro de este autor y ahora que lo he encontrado le seguiré la pista. Me ha gustado mucho.
adventurous
funny
reflective
medium-paced
lighthearted
fast-paced
Plot or Character Driven:
Plot
Strong character development:
No
Loveable characters:
Complicated
Diverse cast of characters:
N/A
Flaws of characters a main focus:
Complicated
adventurous
funny
lighthearted
slow-paced
Какво разочарање!
Ликови су једнодимензионални и без икакве психолошке карактеризације, гомила догађаја без неког ширег смисла, споредни ликови без икаквог дубљег утицаја на протагонисту и могао бих још до сутра да набрајам недостатке. Књига изгледа као недовршена скица за неки (сасвим просечан) филм или можда покушај писања пикарског романа, ко ће га знати. Имао сам много виша очекивања...
Ликови су једнодимензионални и без икакве психолошке карактеризације, гомила догађаја без неког ширег смисла, споредни ликови без икаквог дубљег утицаја на протагонисту и могао бих још до сутра да набрајам недостатке. Књига изгледа као недовршена скица за неки (сасвим просечан) филм или можда покушај писања пикарског романа, ко ће га знати. Имао сам много виша очекивања...
